Potrebno je i do 20 godina da nastanu – evo 5 navika koje ih sprečavaju

Bolesti srca retko nastaju iznenada.
U većini slučajeva, proces počinje mnogo ranije – često već u dvadesetim ili tridesetim godinama života.

Ono što mnogi ljudi ne znaju jeste da srčani udar predstavlja poslednju fazu dugog, tihog procesa koji se godinama razvija u telu.

Arterije se polako oštećuju, zapaljenje se povećava, holesterol se taloži i stvara plak koji može blokirati krvne sudove.

Problem je što većina ljudi nema nikakve simptome sve dok blokada ne postane ozbiljna.

Kada se simptomi pojave, arterije su često već 70–90% začepljene.

Zato je prevencija mnogo važnija nego lečenje.

Kako se zapravo razvija srčani udar

Proces razvoja srčanih bolesti obično prolazi kroz nekoliko faza.

Faza 1 (20–30 godina)

Hronična upala počinje da oštećuje zidove arterija.

Ne postoje simptomi.
Osoba se oseća potpuno zdravo.

Faza 2 (30–40 godina)

Holesterol i kalcijum počinju da se talože u oštećenim delovima arterija.

I dalje nema simptoma.

Faza 3 (40–50 godina)

Plak počinje da očvršćava i sužava krvne sudove.

Mogu se pojaviti blagi simptomi poput umora ili smanjene kondicije, ali često ništa alarmantno.

Faza 4 (50–60 godina)

Plak puca.

Formira se krvni ugrušak koji blokira protok krvi.

Tada dolazi do srčanog udara.

Najveći problem je što većina ljudi nema predstavu da se ovaj proces odvija dok ne bude prekasno.

Prevencija mora početi mnogo ranije.

1. NAVIKA: Fizička aktivnost

Vežbanje je jedna od najmoćnijih stvari koje možete uraditi za svoje srce.

Kombinacija kardio aktivnosti i treninga snage ima ogroman uticaj na zdravlje kardiovaskularnog sistema.

Kardio vežbe:

• jačaju srčani mišić

• poboljšavaju cirkulaciju

• snižavaju krvni pritisak

Trening snage:

• smanjuje visceralnu masnoću

• poboljšava osetljivost na insulin

• smanjuje upalu u telu

Studije pokazuju da 150 minuta umerenog vežbanja nedeljno smanjuje rizik od srčanog udara za 30–40%.

To je samo:

30 minuta dnevno
5 dana u nedelji.

Šetnja, plivanje, vožnja bicikla ili trening sa tegovima.

Sedeći način života može biti podjednako opasan kao pušenje.

2. NAVIKA: Anti-inflamatorna ishrana

Bolesti srca su zapravo inflamatorne bolesti.

Hronična upala oštećuje zidove arterija.
Na tim oštećenim mestima počinje taloženje holesterola.

Tako nastaje plak.

Zato ishrana ima ključnu ulogu.

Hrana koju treba izbegavati

• industrijska biljna ulja

• ultra-prerađena hrana

• velike količine šećera

Hrana koju treba povećati

• masna riba

• maslinovo ulje

• povrće

• integralna hrana

Jedna od najbolje proučenih dijeta na svetu je mediteranska dijeta.

Istraživanja pokazuju da ona može smanjiti rizik od srčanog udara za oko 30%.

Ne zato što je „magija“.

Već zato što uklanja inflamatornu hranu i zamenjuje je zdravom.

Hrana ili smanjuje upalu u telu ili je povećava.

Treba birati mudro.

3. NAVIKA: Kontrola stresa

Hronični stres je jedan od najpotcenjenijih faktora rizika za srčane bolesti.

Stres povećava nivo hormona kortizola.

Dugoročno povišen kortizol:

• oštećuje zidove arterija

• povećava krvni pritisak

• povećava zgrušavanje krvi

• podstiče stvaranje plaka

Neki stručnjaci smatraju da je hronični stres jednako opasan kao pušenje kada je u pitanju zdravlje srca.

Problem je što je ljudski stresni sistem dizajniran za kratke situacije opasnosti.

Borba ili bekstvo.

A moderni život drži telo u tom stanju 24 sata dnevno.

Zato je upravljanje stresom ključno.

Tehnike koje pomažu

• meditacija (čak i 10 minuta dnevno)

• vežbe disanja

• šetnja u prirodi

• kvalitetno vreme sa bliskim ljudima

Društvene veze dokazano štite zdravlje srca.

4. NAVIKA: Kvalitetan san

San je jedan od najvažnijih faktora za oporavak srca.

Ljudi koji spavaju manje od 6 sati po noći imaju značajno veći rizik od srčanog udara.

Istraživanja pokazuju da nedostatak sna može povećati rizik za čak 45%.

Tokom dubokog sna:

• krvni pritisak opada

• srčani ritam se usporava

• kardiovaskularni sistem se regeneriše

Ako spavanje nije dovoljno, oštećenje arterija se nakuplja brže nego što telo može da ga popravi.

Optimalno je:

7–8 sati sna svake noći.

To nije luksuz.

To je potreba.

5. NAVIKA: Ne pušite

Pušenje direktno oštećuje zidove arterija.

Svaka cigareta:

• povećava upalu

• povećava zgrušavanje krvi

• ubrzava stvaranje plaka

Ne postoji bezbedna količina pušenja.

Čak i povremeno pušenje može biti štetno.

Ni elektronske cigarete nisu potpuno bezbedne, jer takođe oštećuju unutrašnji sloj krvnih sudova.

Dobra vest je da se telo može oporaviti.

U roku od 1 godine nakon prestanka pušenja, rizik od srčanog udara može pasti za oko 50%.

Posle 5 do 10 godina, rizik se približava riziku osobe koja nikada nije pušila.

Ali samo ako prestanete.

Faktor o kojem se retko govori: zdravlje zuba

Jedan iznenađujući faktor koji mnogi lekari retko spominju jeste oralno zdravlje.

Bakterije iz bolesti desni mogu ući u krvotok.

Odatle putuju do zidova arterija i izazivaju upalu.

Ljudi sa oboljenjem desni imaju 2–3 puta veći rizik od srčanog udara.

Hronične infekcije u ustima mogu izazvati sistemsko zapaljenje u telu.

Usta su zapravo direktan ulaz u kardiovaskularni sistem.

Zato je dobra oralna higijena važna i za srce.

Najvažnija istina o srčanim bolestima

Srčani udar retko dolazi iznenada.

To je rezultat procesa koji traje decenijama.

Dobra vest je da male promene u načinu života mogu dramatično smanjiti rizik.

Pet jednostavnih navika može napraviti ogromnu razliku:

• redovna fizička aktivnost

• anti-inflamatorna ishrana

• kontrola stresa

• kvalitetan san

• prestanak pušenja

Prevencija ne počinje kada se pojave simptomi.

Prevencija počinje mnogo ranije.

Najčešće 20 godina pre nego što se srčani udar uopšte dogodi.