Sankcije, strah i sećanja: Da li Srbija ponovo ulazi u energetsku krizu?

Kada su se 1992. godine nad Srbijom nadvile prve ozbiljne međunarodne sankcije, život se promenio preko noći. Cene goriva su eksplodirale, redovi na pumpama su trajali satima, a litra benzina je postala luksuz. Ljudi su sipali gorivo u balone, skrivali kanistere u podrumima, i razmenjivali litru za hleb ili cigarete. Električna energija se racionalizovala, struja se gasila po blokovima, a sve je mirisalo na improvizaciju i preživljavanje.

To vreme je za mnoge simbol nestabilnosti, neizvesnosti i onog osećaja da „država više ne može ništa“. Zato ne čudi što su današnje vesti o novim sankcijama protiv NIS-a mnogima otvorile stare rane.

Šta se dešava sada

Američka administracija juče je ukinula specijalnu licencu koja je godinama omogućavala da Naftna industrija Srbije (NIS) posluje i pored ruskog kapitala. Time je Srbija, simbolično i praktično, ponovo ušla u središte energetske oluje.

NIS je ključni stub našeg energetskog sistema — rafinerija u Pančevu, mreža pumpi, magacini, transport goriva. Bez njega, staje sve: od traktora do autobusa, od bolnica do aerodroma.
Sankcije ne znače da će pumpe sutra presušiti, ali znače da će biti skuplje, teže i komplikovanije doći do svake kapi goriva.

Da li će ponovo nestati goriva kao devedesetih?

Verovatno ne.
Svet danas nije isti. Srbija ima više kanala nabavke, susedne zemlje kroz koje može da uvozi, i regionalno tržište derivata koje funkcioniše daleko brže nego devedesetih.
Ali – to ne znači da će sve ići glatko.

Postoji realan rizik od kratkih nestašica, privremenih kašnjenja i skokova cena. Ako dođe do panike, može se dogoditi da pojedine pumpe ostanu bez goriva nekoliko dana — ne zbog manjka nafte, već zbog prevelike potražnje u kratkom roku.

Upravo zato, najveći neprijatelj nije sankcija — već strah.

Talas poskupljenja je već krenuo

Logistika će poskupeti, osiguranje i transport takođe. Ako je nafta bila osnovni trošak svake privrede, sada će postati instrument pritiska. Očekuje se rast cena goriva od 10–20% u narednim nedeljama.
Kao i uvek, poskupljenje goriva pokreće lanac: skuplji prevoz → skuplja roba → veći troškovi za građane.

Država će pokušati da amortizuje šok – ali gorivo je tržišna roba. Ne može se večno zamrzavati cena nečega što svakog dana dolazi iz inostranstva.

Šta građani mogu da urade

1. Bez panike. Ako svako napuni rezervoar “za svaki slučaj”, nestašica postaje samoispunjavajuće proročanstvo.

2. Punite rezervoar do pola, ali ne pravite zalihe. Benzin u kanisterima brzo gubi kvalitet i može biti opasan.

3. Planirajte pametno. Ako možete da spojite više obaveza u jedno putovanje – učinite to.

4. Razmislite o prelasku na javni prevoz ili deljenje prevoza. U krizi, zajednički troškovi postaju ključ.

5. Firme treba da naprave “energetski plan B”. Minimalne zalihe, ugovori sa više dobavljača i agregati za hitne slučajeve.

Šta država mora da uradi

1. Diverzifikacija dobavljača – uvoz preko Mađarske, Hrvatske, Bugarske i Grčke.

2. Sigurnosne rezerve – minimum 90 dana derivata, rotacija zaliha.

3. Transparentna komunikacija – najgore što može da uradi je da ćuti. Panika je uvek gora od istine.

4. Privremene mere – ograničenje marži, prioritet snabdevanja za javne službe, ali bez totalne kontrole tržišta.

Kriza kao ogledalo

Sankcije su samo test.
Test koliko smo sazreli od devedesetih, koliko verujemo sebi i koliko smo naučili iz haosa.
Ovo nije povratak u mrak — ovo je podsetnik koliko je tanko tkivo stabilnosti i koliko brzo može da se zatrese.

Svet se menja, a sa njim i pravila igre. Iako ne možemo kontrolisati globalne politike, možemo kontrolisati način na koji reagujemo.
Bez panike, uz razboritost i pametno planiranje – Srbija može da preživi ovu krizu.
I hoće.

prelistaj.rs