.png)
Dva puta godišnje, milioni ljudi pomeraju kazaljke sata unapred ili unazad. Na prvi pogled, to deluje kao mala neprijatnost, ali naučnici sa Stenford univerziteta sada tvrde da ovaj ritual ima daleko ozbiljnije posledice po ljudsko zdravlje.
Biološki sat i cirkadijalni ritam
Ljudsko telo funkcioniše po unutrašnjem biološkom satu – cirkadijalnom ritmu. Ovaj sistem usklađuje hormone, metabolizam, imuni odgovor i san sa prirodnim ciklusom dana i noći. Kada se satovi pomeraju, ova ravnoteža se narušava, što dovodi do poremećaja sna, povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti, pa čak i gojaznosti.
Rezultati istraživanja
Tim istraživača sa Stenforda uporedio je tri scenarija:
-
Stalno standardno vreme
-
Stalno letnje računanje vremena
-
Trenutni sistem sa dva pomeranja godišnje
Rezultati su pokazali da je sadašnji sistem najgori izbor. Prelazak na stalno standardno vreme mogao bi da spreči čak 300.000 moždanih udara godišnje i da smanji broj slučajeva gojaznosti za 2,6 miliona u SAD. Stalno letnje vreme imalo bi koristi, ali slabije – otprilike dve trećine od efekta standardnog vremena.
Zašto je jutarnje svetlo ključno
Ključna razlika je u jutarnjem svetlu. Jutarnja svetlost efikasnije „resetuje“ unutrašnji sat i pomaže telu da ostane usklađeno sa prirodnim ciklusima. Kada se sat pomera, ovaj proces se remeti, što povećava rizik od metaboličkih i imunoloških poremećaja.
Šira slika
Naučnici napominju da modeli pokazuju verovatno „blažu“ verziju stvarnosti. Faktori kao što su rad u smenama, previše vremena u zatvorenom prostoru i korišćenje ekrana kasno u noć dodatno pogoršavaju posledice pomeranja sata.
.png)
.png)
.png)
.png)
.png)
.png)
.png)
.png)
.png)
.png)
Serbian (RS) ·