Muškarci su naivni u ljubavi (i zato ih to toliko boli).

U ranim fazama zaljubljivanja, mozak ne funkcioniše racionalno. Pod uticajem dopamina, oksitocina i serotonina, realnost se često iskrivljuje. Osoba koju volimo deluje savršeno, a njene mane postaju „sitnice koje će se vremenom promeniti“.

U ljubavi mnogi muškarci ulaze sa jednom tihom, ali opasnom iluzijom:

„Promeniće se zbog mene.“
Veruju da će strpljenje, ulaganje i bezuslovna podrška vremenom „omekšati“ partnerku.

Istina je često surova:
ona se menja tek kada nađe boljeg.

Psihološki gledano, ovo ponašanje je povezano sa stilom emocionalne vezanosti. Prema teoriji koju je razvio John Bowlby, osobe sa anksioznim stilom vezivanja teže idealizuju partnera i plaše se napuštanja. Zbog tog straha, sklone su da ostaju i onda kada su nezadovoljne.

Zato mnogi muškarci:

ignorišu svaku crvenu zastavicu,
samo zato što im se ona slatko smeje
i zove ih „dušo“.

Manipulacija, hladno ponašanje, nepoštovanje granica – sve to se opravdava rečenicama poput:
„Nije ona takva.“
„Samo prolazi kroz težak period.“
„Biće bolje.“

U toj fazi emocije nadjačavaju razum.

Psiholog Carl Rogers je isticao da se ljudi ne menjaju zato što ih neko voli, već zato što sami žele promenu. Ljubav ne može popraviti osobu koja ne vidi problem u svom ponašanju.

U međuvremenu, muškarac:

troši svoj novac, vreme i ponos
da bi nju učinio srećnom.

Odriče se prijatelja, hobija, ciljeva.
Prilagođava raspored, planove i granice.
Počinje da meri svoju vrednost kroz njeno raspoloženje.

Prema terapeutu za odnose Esther Perel, u takvim vezama ljubav se često pretvara u dokazivanje vrednosti. Partner više ne pita: „Da li sam srećan?“ – već: „Da li sam dovoljno dobar za nju?“

Tu nastaje emocionalna zavisnost.

Svaka mala pažnja postaje nagrada.
Svaka hladnoća – kazna.

I tako se stvara začarani krug u kome muškarac daje sve više, a dobija sve manje.

Najveća greška je verovanje da će se neko promeniti zato što ga voliš.

Ljudi se menjaju samo kada sami odluče da rastu.

Zdrava ljubav ne traži da ignorišeš intuiciju.
Ne traži da žrtvuješ dostojanstvo.
Ne traži da stalno dokazuješ svoju vrednost.

Ako moraš da se boriš za nečiju pažnju –
to nije ljubav.
To je borba za potvrdu.