7 stvari koje moraš da žrtvuješ ako želiš da budeš bogat jednog dana

Većina ljudi bogatstvo zamišlja kroz ono što treba da stekne: više novca, bolji posao, uspešniji biznis, kuću, automobil ili investicije. Mnogo ređe se govori o drugoj strani tog puta — o onome čega čovek mora da se odrekne.

Jer stvaranje kapitala često ne počinje pitanjem: „Šta još mogu da dobijem?“ Počinje pitanjem: „Čega sam spreman da se odreknem danas da bih sutra imao više slobode?“

Ovih sedam stvari ne govore samo o novcu. Govore o načinu razmišljanja, disciplini i sposobnosti da kratkoročno zadovoljstvo zameniš dugoročnim ciljem.

1. Žrtvuj zavist

„Zavist je zaista glup greh, jer je jedini u kome nikada zapravo ne možeš da uživaš.“

Zavist troši energiju, ali ne proizvodi ništa.

Dok posmatraš tuđ automobil, kuću, posao, prihod ili životni stil i pitaš se zašto neko drugi ima više, tvoja sopstvena situacija ostaje potpuno ista.

Tuđi uspeh ti ništa ne oduzima.

Umesto da uspešne ljude posmatraš kao razlog za nezadovoljstvo, mnogo je korisnije da ih posmatraš kao izvor informacija. Šta su uradili drugačije? Koju su veštinu razvili? Koji rizik su prihvatili? Koliko dugo su gradili ono što danas vidiš?

Zavist želi rezultat bez procesa. Učenje pokušava da razume proces.

Ako želiš da napreduješ, žrtvuj zavist i zameni je radoznalošću.

2. Žrtvuj komfor i koristi kupone za sve

„Ako to znači da ne jedeš ništa što nije kupljeno uz kupon... pronađi način.“

Poruka nije da zauvek treba živeti ekstremno štedljivo. Suština je u spremnosti da se privremeno odrekneš određenog nivoa komfora kako bi izgradio finansijsku osnovu.

Ljudi često pokušavaju da izgledaju bogato mnogo pre nego što zaista postanu finansijski stabilni.

Skuplja garderoba, restorani, telefoni, automobili i impulsivne kupovine lako mogu pojesti novac koji bi mogao postati početni kapital.

U određenom periodu života možda moraš da biraš.

Ne između dobrog i lošeg, već između zadovoljstva danas i mogućnosti sutra.

Štednja sama po sebi verovatno neće napraviti ogromno bogatstvo, ali može da ti obezbedi ono bez čega je mnogo teže krenuti — kapital, sigurnosnu rezervu i slobodu da donosiš bolje odluke.

3. Žrtvuj praktičnost i idi peške gde god možeš

„Nije me briga šta moraš da uradiš. Ako to znači da svuda ideš peške... pronađi način da dođeš do svojih 100.000 dolara.“

Ovo je ekstreman primer jedne jednostavne ideje: prvo izgradi kapital, a tek onda podiži životni standard.

Veoma je lako potrošiti novac na praktičnost.

Taksi umesto autobusa. Dostava umesto kuvanja. Novi automobil umesto postojećeg. Pretplate koje jedva koristimo. Sitni troškovi koji pojedinačno izgledaju beznačajno.

Problem nije jedna kafa, jedna vožnja ili jedna večera.

Problem nastaje kada se čitav život organizuje tako da svaka neprijatnost mora odmah da se ukloni novcem.

Ponekad je potrebno prihvatiti malo više neugodnosti danas kako bi se napravio prostor za mnogo veću finansijsku slobodu sutra.

4. Žrtvuj samosažaljenje

„Samosažaljenje je uvek kontraproduktivno. To je pogrešan način razmišljanja.“

Možda nisi imao iste mogućnosti kao neko drugi.

Možda si napravio loše odluke. Možda si izgubio godine, novac ili priliku. Možda ti se dogodilo nešto što nisi mogao da kontrolišeš.

Sve to može biti tačno.

Ali postoji ogromna razlika između priznanja da je nešto bilo teško i života u stalnom osećaju da ti svet nešto duguje.

Samosažaljenje može da objasni prošlost, ali retko može da izgradi budućnost.

Pitanje koje menja stvari nije:

„Zašto se ovo dogodilo baš meni?“

Mnogo korisnije pitanje je:

„Šta mogu da uradim odavde?“

Ne kontrolišemo sve što nam se događa. Ali mnogo češće nego što mislimo možemo da kontrolišemo sledeći potez.

5. Žrtvuj svoj ego

„Ako svake godine ne uništiš neke od svojih najdražih ideja, onda ne učiš.“

Ego voli da bude u pravu.

Ali finansijski svet ne nagrađuje čoveka zato što je tvrdoglavo branio svoje mišljenje. Nagrađuje ga kada je umeo da prepozna da nešto više ne funkcioniše.

Možda si godinama verovao da je određeni posao siguran.

Možda si bio uveren da je neka investicija odlična. Možda si mislio da znaš kako tržište funkcioniše. Možda je strategija koja je nekada donosila rezultate prestala da ih donosi.

Učenje zahteva sposobnost da kažeš:

„Pogrešio sam.“

To nije slabost.

Naprotiv, čovek koji može brzo da promeni mišljenje kada dobije bolje informacije ima ogromnu prednost nad onim koji po svaku cenu pokušava da dokaže da je od početka bio u pravu.

6. Žrtvuj potrebu da stalno nešto radiš

„Veliki novac nije u kupovini i prodaji, već u čekanju.“

Ovo je možda jedna od najtežih lekcija.

Ljudi često imaju osećaj da napredak zahteva neprekidnu akciju. Ako ništa ne rade, čini im se da zaostaju.

Zato stalno menjaju planove, skaču sa jedne prilike na drugu, kupuju, prodaju, menjaju strategiju i pokušavaju da ubrzaju rezultat.

Ali postoje situacije u kojima je najbolja odluka — čekati.

Ako si napravio dobru investiciju, izgradio kvalitetan posao ili pronašao strategiju koja funkcioniše, stalno menjanje može više da odmogne nego da pomogne.

Strpljenje nije pasivnost.

Strpljenje je sposobnost da ne pokvariš nešto dobro samo zato što ti je dosadno dok čekaš rezultat.

7. Žrtvuj praćenje mase

„Moraš imati modele u svojoj glavi... i moraš da rasporediš svoja iskustva, i ona stečena preko drugih i ona direktna, na tu mrežu modela.“

Većina ljudi prirodno traži sigurnost u ponašanju drugih.

Ako svi nešto kupuju, deluje kao dobra kupovina. Ako svi žele određeni posao, deluje kao pravi izbor. Ako svi investiraju u isto, čini se da tu mora biti novca.

Ali masa nije automatski u pravu.

Nezavisno razmišljanje zahteva da razviješ sopstvene mentalne modele — načine na koje razumeš novac, rizik, ekonomiju, ljude, biznis i sopstveno ponašanje.

To ne znači automatski raditi suprotno od svih.

To znači razumeti zašto nešto radiš umesto da to radiš samo zato što rade drugi.

Iskustvo može biti direktno, kroz sopstvene pobede i greške, ali može biti i posredno. Možeš učiti iz biografija, istorije, poslovnih slučajeva, investicionih grešaka i odluka drugih ljudi.

Ne moraš lično da napraviš svaku grešku da bi iz nje nešto naučio.

Bogatstvo se ne gradi samo onim što dodaješ životu

Put ka finansijskoj slobodi nije jednostavna formula i ovih sedam principa ne garantuju da će neko postati bogat.

Ali iza njih stoji važna ideja.

Ponekad napredak ne zahteva da u svoj život dodaš još nešto, već da iz njega ukloniš ono što te usporava.

Manje zavisti.
Manje nepotrebnog komfora.
Manje samosažaljenja.
Manje ega.
Manje impulsivnih poteza.
Manje praćenja mase.

A više discipline, strpljenja, učenja i sposobnosti da misliš nekoliko godina unapred.

Jer možda najveća finansijska žrtva nije odricanje od stvari koje želiš.

Možda je to sposobnost da kažeš:

„Ne treba mi sada, jer znam šta pokušavam da izgradim.“