5 saveta drevnih filozofa kako da postaneš nepokolebljiv

Postati nepokolebljiv ne znači postati hladan, bezosećajan ili nedodirljiv. To znači razviti unutrašnju stabilnost koja ne zavisi od tuđeg odobravanja, prolaznih emocija i događaja koje ne možemo da kontrolišemo.

Drevni filozofi nisu obećavali život bez problema. Naprotiv, smatrali su da su teškoće sastavni deo života i da upravo kroz njih čovek izgrađuje karakter. Za Sokrata, Seneku, Epikteta i Marka Aurelija snaga nije bila pitanje fizičke moći, položaja ili bogatstva. Snaga je bila sposobnost da čovek razmišlja jasno, upravlja svojim postupcima i ostane veran svojim vrednostima čak i kada okolnosti nisu lake.

Njihove misli stare su vekovima, ali se mogu primeniti i danas — na poslu, u odnosima, tokom ličnih kriza i u svakodnevnim situacijama u kojima osećamo pritisak, nesigurnost ili strah.

Ovo je pet lekcija koje mogu da vam pomognu da postanete mentalno stabilniji, mudriji i otporniji.

1. Ne živite bez preispitivanja sopstvenog života

„Život koji se ne preispituje nije vredan življenja.“
— Sokrat

Sokrat je smatrao da život ne treba samo proživeti, već razumeti. Čovek bi trebalo da razmišlja o svojim odlukama, uverenjima, navikama i ciljevima. Bez tog unutrašnjeg ispitivanja lako možemo provesti godine prateći tuđa očekivanja, a da se nikada ne zapitamo da li je život koji vodimo zaista naš.

Jedna od osnovnih razlika između ljudi i životinja jeste ljudska sposobnost da razmišljaju, zaključuju i preispituju sopstveno ponašanje na veoma razvijenom nivou.

Međutim, samo posedovanje razuma nije dovoljno. Potrebno je koristiti ga.

Kada čovek odbija da razmišlja o posledicama svojih postupaka, stalno ponavlja iste greške ili dopušta da ga vode samo trenutni impulsi, on ne koristi jednu od svojih najvažnijih sposobnosti. Postupa protiv sopstvene prirode bića koje može da razmišlja i svesno bira.

Preispitivanje života ne znači beskrajno analiziranje svake sitnice. Ono podrazumeva postavljanje iskrenih pitanja:

Da li živim u skladu sa svojim vrednostima? Zašto nešto radim? Da li ovu odluku donosim iz uverenja ili iz straha? Da li su moje svakodnevne navike u skladu sa životom koji želim?

Ljudi koji izbegavaju ovakva pitanja često biraju privremenu udobnost. Ljudi koji ih postavljaju dobijaju priliku da nešto promene.

Nepokolebljivost počinje samosvešću. Kada razumete svoje motive, slabosti i vrednosti, spoljne okolnosti mnogo teže mogu da vas izbace iz ravnoteže.

2. Posmatrajte teškoće kao trening za um

„Teškoće jačaju um kao što rad jača telo.“
— Seneka

Telo postaje snažnije kada je izloženo razumnom naporu. Slično tome, um se razvija kroz izazove, odgovornost i suočavanje sa neprijatnim situacijama.

Bez teškoća ne bismo mogli da vežbamo strpljenje, hrabrost, samokontrolu i istrajnost. Te osobine se ne razvijaju dok je sve jednostavno. One se izgrađuju onda kada se planovi poremete, kada ne dobijemo ono što želimo i kada moramo da nastavimo uprkos razočaranju.

Da bismo razvili mudrost i vrlinu, potrebno je da postoji spremnost da se odreknemo trenutne udobnosti. Nema posebne vrline u podnošenju nečega što uopšte ne osećamo kao teško. Karakter se pokazuje onda kada osećamo pritisak, ali ipak biramo razuman i dostojanstven odgovor.

Zato se ne treba automatski plašiti svake teškoće u životu. Bez izazova ne bismo imali priliku da vežbamo snagu karaktera.

Teškoće nas mnogo uče o nama samima. Pokazuju koliko smo strpljivi, čega se plašimo, gde odustajemo i na koje se ljude možemo osloniti. Istovremeno nam otkrivaju mnogo toga i o drugima.

To ne znači da patnju treba tražiti ili romantizovati. Nije svaka teška situacija korisna sama po sebi. Njena vrednost zavisi od toga šta ćemo iz nje naučiti i kako ćemo na nju odgovoriti.

Korisnije pitanje nije samo: „Zašto se ovo dogodilo meni?“

Korisnije pitanje glasi: „Šta ova situacija zahteva od mene i kakva osoba želim da budem dok prolazim kroz nju?“

Problem tada ne nestaje, ali se menja vaš odnos prema njemu. Više niste samo žrtva okolnosti. Postajete neko ko bira svoj odgovor.

3. Usmerite energiju na ono što možete da kontrolišete

„Imaš moć nad svojim umom, a ne nad spoljnim događajima. Shvati to i pronaći ćeš snagu.“
— Marko Aurelije

Veliki deo ljudskog stresa nastaje zato što pokušavamo da kontrolišemo ono što nam nikada nije potpuno pripadalo: mišljenja drugih ljudi, njihove odluke, prošlost, buduće rezultate i okolnosti koje zavise od mnogo različitih faktora.

Ne možete kontrolisati šta će neko misliti o vama. Ne možete upravljati svakom reakcijom drugih ljudi. Ne možete naterati svet da uvek bude pravedan, predvidiv i u skladu sa vašim planovima.

Možete, međutim, da kontrolišete način na koji ćete razmišljati, govoriti i postupati.

Zato nema mnogo smisla neprestano brinuti o tuđem mišljenju. Ne upravljate mislima drugih ljudi, pa ne bi trebalo da dozvolite da one upravljaju vašim životom.

Moć imate nad svojim umom, pažnjom i odlukama. Usmerite energiju na to da jasno razmišljate i donosite dobre odluke. Sve što ostaje van vašeg uticaja prihvatite kao deo stvarnosti sa kojom trenutno raspolažete.

To nije odustajanje. To je pravilno raspoređivanje energije.

Čovek koji pokušava da kontroliše sve postaje iscrpljen i ogorčen. Čovek koji razlikuje ono što može od onoga što ne može da promeni postaje smireniji i efikasniji.

Kada se nađete u teškoj situaciji, razdvojite stvari u dve grupe.

Prvoj pripadaju vaša priprema, ponašanje, trud, granice i odluke.

Drugoj pripadaju tuđe reakcije, konačni rezultat, slučajnost i događaji koji su se već dogodili.

Radite najbolje što možete u prvoj grupi. Drugu prihvatite bez nepotrebne unutrašnje borbe. Upravo se u toj razlici nalazi jedna od najvažnijih tajni mentalne stabilnosti.

4. Nemojte objašnjavati svoju filozofiju — živite je

„Ne objašnjavaj svoju filozofiju. Otelotvori je.“
— Epiktet

Cilj filozofije nije da čovek govori mudro, već da živi mudro.

Lako je pričati o disciplini, strpljenju, poštenju i dostojanstvu. Mnogo je teže ponašati se disciplinovano kada niko ne posmatra, ostati smiren tokom sukoba i postupiti ispravno kada bi lakši izbor doneo bržu korist.

U savremenom dobu filozofija se često doživljava kao akademska oblast, skup teorija i apstraktnih rasprava. U antičkom svetu filozofi su bili poznati ne samo po onome što su govorili već i po načinu na koji su živeli.

Njihova filozofija bila je svakodnevna praksa. Godinama su vežbali karakter, samokontrolu, razmišljanje i odnos prema teškoćama.

Zato filozofija ne bi trebalo da bude samo ono što verujete. Ona bi trebalo da se vidi u vašem ponašanju.

Ukoliko tvrdite da vam nije važno tuđe mišljenje, ali svaku odluku menjate čim naiđete na kritiku, vaše ponašanje pokazuje nešto drugačije.

Ukoliko govorite da cenite zdravlje, porodicu ili mir, ali im nikada ne dajete vreme, vaše stvarne vrednosti ne vide se u rečima već u rasporedu vašeg dana.

Čoveka ne određuju citati koje objavljuje, knjige koje poseduje ili saveti koje deli. Određuju ga odluke koje ponavlja.

Nepokolebljivi ljudi ne troše mnogo energije na dokazivanje sopstvene snage. Njihova snaga postaje vidljiva kroz doslednost, odgovornost i način na koji se ponašaju pod pritiskom.

Manje objašnjavajte ko želite da budete. Svakoga dana napravite makar jedan postupak koji to potvrđuje.

5. Pazite čime svakodnevno bojite svoj um

„Duša poprima boju svojih misli.“
— Marko Aurelije

Čovek vremenom postaje sličan mislima kojima se najčešće vraća.

Način na koji razmišljamo utiče na to šta primećujemo, kako tumačimo događaje i kakve odluke donosimo. Misao nije isto što i činjenica, ali misli mogu da oblikuju naše ponašanje, navike i odnos prema životu.

Kada um neprestano hranimo ogorčenošću, strahom i pretpostavkom da će sve krenuti loše, postajemo napetiji, nesigurniji i skloniji odustajanju. Negativne misli mogu voditi uznemirenosti, nezadovoljstvu i frustraciji.

Pozitivno razmišljanje, međutim, ne znači poricanje problema i ubeđivanje sebe da je sve savršeno. Zdraviji oblik pozitivnog razmišljanja znači videti stvarnost onakvom kakva jeste, ali verovati da možemo da izaberemo razuman sledeći korak.

Izbor je na nama.

Možemo živeti promišljeno, razvijati karakter i pokušavati da postanemo najbolja verzija sebe. Možemo i živeti nepromišljeno, protiv sopstvenih vrednosti i sposobnosti, dopuštajući da godine prolaze bez stvarnog pravca.

Naše misli se ne menjaju jednom velikom odlukom. One se oblikuju ponavljanjem.

Važno je šta svakodnevno čitate, slušate i gledate. Važno je sa kim provodite vreme. Važno je kako razgovarate sa sobom kada pogrešite.

Um je poput prostora u koji svakoga dana nešto unosimo. Ukoliko ga stalno ispunjavamo besom, poređenjem i strahom, teško ćemo pronaći mir. Ukoliko ga hranimo znanjem, zahvalnošću, odgovornošću i realnim optimizmom, menjaće se i način na koji živimo.

Nepokolebljivost se ne dobija — ona se vežba

Nepokolebljiv čovek nije osoba kojoj se ništa loše ne događa. To je osoba koja je naučila da ne predaje upravljanje sopstvenim životom svakom problemu, kritici ili promeni okolnosti.

Sokrat nas podseća da preispitujemo život. Seneka nas uči da teškoće mogu da ojačaju um. Marko Aurelije usmerava pažnju na ono što možemo da kontrolišemo. Epiktet zahteva da vrednosti pokažemo postupcima, a ne samo rečima. Na kraju, Marko Aurelije upozorava da pažljivo biramo misli kojima oblikujemo svoj unutrašnji svet.

Pet lekcija može se sažeti u nekoliko jednostavnih pravila: razmišljajte pre nego što reagujete, prihvatite da život neće uvek biti lak, ne trošite snagu na ono što ne možete da kontrolišete, pokažite svoje vrednosti postupcima i pažljivo birajte čime hranite svoj um.

Ne morate sve promeniti odjednom.

Dovoljno je da sledeći put, kada se pojavi problem, napravite kratku pauzu i zapitate se:

Šta je ovde pod mojom kontrolom i kakav odgovor bi bio dostojan osobe kakva želim da postanem?

Odgovor na to pitanje možda neće ukloniti teškoću. Ali će sprečiti da teškoća upravlja vama.