Savremeni način života pretvorio je sedenje u jednu od najčešćih svakodnevnih aktivnosti. Radimo za računarom, vozimo se automobilom, gledamo u telefon ili televizor. Prosečna osoba danas provede 6 do 10 sati dnevno sedeći.

Problem je što ljudsko telo nije dizajnirano za dugotrajnu neaktivnost.

Brojna medicinska istraživanja pokazuju da produženo sedenje utiče na metabolizam, cirkulaciju, držanje tela, energiju, pa čak i mentalno zdravlje.

U nastavku su 18 činjenica o sedenju koje mogu potpuno promeniti način na koji gledate na svakodnevne navike.

1. Sedenje usporava metabolizam već nakon nekoliko minuta

Čim sednete, telo počinje da troši manje kalorija. Metabolizam prelazi u stanje niže aktivnosti.

Čak ni intenzivan trening kasnije tokom dana ne može u potpunosti da nadoknadi sate provedene u sedenju.

2. Kičma trpi oko 40% veći pritisak dok sedite nego dok stojite

Diskovi između pršljenova se jače sabijaju, naročito ako se naginjete napred.

Zbog toga dugotrajno sedenje često dovodi do:

• bolova u donjem delu leđa

• problema sa kičmom

• hroničnih bolova u vratu i ramenima

3. Sedenje zateže fleksore kukova brže nego bilo koja druga navika

Mišići oko kukova ostaju skraćeni dok sedite.

Vremenom to može dovesti do:

• slabosti donjih leđa

• lošeg držanja tela

• bolova u kukovima i kičmi

4. Dugotrajno sedenje smanjuje protok krvi ka mozgu

Kada se manje krećemo, cirkulacija se usporava.

To može izazvati:

• osećaj umora

• slabiju koncentraciju

• mentalnu maglu

• veći stres

Mnogi ljudi ovaj osećaj pogrešno tumače kao burnout ili mentalnu iscrpljenost.

5. Sedenje satima usporava cirkulaciju u nogama

Kada dugo sedimo, krv sporije cirkuliše kroz noge.

Posledice mogu biti:

• oticanje nogu

• ukočenost

• osećaj težine

U ozbiljnim slučajevima može doći i do formiranja krvnih ugrušaka.

6. Gluteusi (mišići zadnjice) počinju da “se gase”

Kada dugo sedimo, mišići zadnjice postaju neaktivni.

Ovo stanje se u fizioterapiji često naziva “gluteal amnesia”.

Posledice mogu biti:

• bol u kolenima

• bol u donjem delu leđa

• slabija stabilnost tela

7. Sedenje povećava insulinsku rezistenciju – čak i kod fizički aktivnih ljudi

Mišići tokom neaktivnosti troše manje glukoze.

To može povećati rizik od:

• gojaznosti

• metaboličkog sindroma

• dijabetesa tipa 2

8. Vrat trpi ogromno opterećenje kada gledate u telefon

Blagi nagib glave unapred povećava težinu koju vrat nosi za nekoliko kilograma.

Zato dugotrajno gledanje u ekran često dovodi do:

• bola u vratu

• napetosti u ramenima

• glavobolja

9. Dugotrajno sedenje može iscrpeti energiju više nego fizički rad

Kada se ne krećemo, protok kiseonika opada.

Rezultat je paradoksalan:

Čovek se oseća umornije nakon dana provedenog u sedenju nego nakon dana provedenog u kretanju.

10. Sedenje slabi mišiće trupa

Mišići trupa (core) stabilizuju telo dok stojimo i hodamo.

Dok sedimo, oni postaju pasivni.

Slab core može dovesti do:

• lošeg balansa

• lošeg držanja

• bolova u leđima

11. Dugotrajno sedenje menja oblik kičme

Zaobljena ramena i pomeranje glave unapred postaju nova normalna pozicija tela.

Ako se to ne koriguje, promene mogu postati trajne.

12. Kratke pauze mogu poništiti veliki deo štete

Dobra vest je da telo brzo reaguje na kretanje.

Već jedan minut hodanja ili istezanja može aktivirati mišiće i poboljšati cirkulaciju.

Male pauze tokom dana često su efikasnije nego jedan dugačak trening.

13. Telo sagoreva manje kalorija dok sedite nego dok spavate

Tokom sna telo održava vitalne funkcije.

Sedenje stavlja telo u svojevrsni “low power mode”, dodatno usporavajući potrošnju energije.

14. Previše sedenja povećava nivo anksioznosti

Nedostatak kretanja smanjuje proizvodnju hormona koji popravljaju raspoloženje.

Zbog toga dugotrajna neaktivnost može doprineti:

• nervozi

• napetosti

• preteranom razmišljanju

15. Sedenje odmah nakon obroka usporava varenje

Hrana sporije prolazi kroz digestivni sistem.

To može dovesti do:

• nadimanja

• kiseline

• problema sa stomakom

16. Sedenje smanjuje kapacitet pluća

Pogrbljen položaj sabija grudni koš.

To ograničava količinu vazduha koju unosimo, što može izazvati:

• slabiji fokus

• pad energije

• brži umor

17. Dugotrajno sedenje može oslabiti imuni sistem

Slaba cirkulacija otežava kretanje imunih ćelija kroz telo.

To može povećati:

• umor

• podložnost infekcijama

• sporiji oporavak organizma

18. Telo se prilagođava onome što najčešće radite

Telo se vremenom prilagođava navikama.

Ako najviše vremena provodite sedeći, telo počinje da se fizički oblikuje oko tog položaja.

Zato male promene u svakodnevnim navikama mogu imati veliki dugoročni efekat.

Kako smanjiti štetu od dugog sedenja

Stručnjaci preporučuju nekoliko jednostavnih navika:

• ustajte na svakih 30–60 minuta

• prošetajte makar 1–2 minuta

• radite kratko istezanje

• držite ekran u visini očiju

• hodajte posle obroka

Male promene mogu značajno poboljšati zdravlje.

Sedenje samo po sebi nije opasno. Problem nastaje kada postane dominantna aktivnost u našem danu.

Naše telo je napravljeno za kretanje.

Što se više krećemo tokom dana, to bolje funkcionišu:

• metabolizam

• cirkulacija

• mozak

• mišići

• imuni sistem

Ponekad najveća promena za zdravlje nije novi trening — već ustajanje sa stolice.